Велми се чуду сад како ме просиш тој
зашто сам сада рад, знајући живот мој,
знајући да сад ја нисам рад нег радос
гди сунце обасја моју сад сву младос,
покли ме весело овај вил позире 5
ке образ и чело розицом развире.
Тер како у гори, када је с пролитја
гди гора сва гори избором од цвитја,
такој сад ње урес, такој сад ње образ
у ком је вична чес и рајски вас украс. 10
Тер што ме љепотом љувено отрави,
толикођ јур потом живот мој оздрави;
зашто ње славни крил, кад хоћу, садружу,
а тој хти љувен стрил, нека се не тужу,
нека ја не вену, нека ја не желим 15
ње љепос љувену, ну да се веселим.
Уздржи, мој Боже, од ове липости,
да славит свак може моћ твоје крипости,
покли нам оволи допусти славну ствар,
да се свит охоли, а да т' ја имам хар.20
