[Варница хајдук]
Чету купи Варница ајдуче,
Чету купи три недије дана
По Загорју и около њега;
Тер подиже младе загоране,
А и ш њиман младе огоране, 5
Девет стотин и више јунака,
Све по избор млајани момака.
Кад Варница чету сакупијо,
На Каштила равна ударијо,
А на Лукшић село прималено, 10
Чуо га је Вукотићу књеже
Тер је брзо чету сакупијо,
Све јунака млади каштелана;
Седан стотин ни веће ни мање.
Стигоше се дви чете огњене 15
Код цриквице од светога Јурја,
Стигоше се тер се ударише
На појицу поја маленога:
Сикоше се од јутра до подне,
Још се не зна чигов мејдан бише. 20
Кад то види Вукотићу Стипе,
Он посиде добра коња свога,
По имену дората врлога,
Тер сусрити Варницу ајдука;
Тијо му је Стипе говоријо: 25
„Еј, прида] се, Варница ајдуче,
„Ти срамото од свију Каштела,
„Ти погрдо твоје отажбине;
„Ал се придај али се поклони,
„Русу ћу ти окинути главу, 30
„Носићу је до села Новога,
„Дино си се ружно породијо."
Одговара Варница ајдуче:
„Не плаши ме, Вукотићу кнеже,
„И досад сан с Турцин бојак бијо, 35
„Али сан ји вазда придобијо,
„И тебе ћу, Вукотићу кнеже."
Па посиде итра вранца свога,
Тер полети низ то поје равно,
А за њимен Вукотићу кнеже. 40
Стигоше се тер се ударише,
Бојна јин се копја поломише,
Повадише пусте буздоване,
Тер с' опета изнова удрише;
Тукоше се три дебела сата, 45
Један другон до-рват не може.
Кад то види Вукотићу кнеже,
Зелен калпак на очи намиче,
Шкрину зубин и убоде коња,
Тер удари Варницу ајдука; 50
Како га је ласно ударијо,
С црнон га је земјон саставио:
Откиде му од ајдука главу,
I носи је у село Новому;
На звоник је он јунак попиње 55
Нека виду млади каштелани.
Грдну главу Варнице ајдука.
I та глава годиницу дана
На звонику увике је слала!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
