О правдо присвета о боже једини,
ну гледа', проклета зла срећа што чини:
хоћ' она сваких тих, ки тебе ит чтују,
у муках прем чудних да вазда станују;
а ти, ки проћ теби зледно иду сваки дан,
да свеђер под неби имају миран стан.
Богацтва, ка има на свиту, види свак,
једним их вазима, а другим дава пак.
Ниједан вик крепак ред на свиту није у њој
праведним даје злед, а злима тих покој.
Ње худа тонота кроз ње моћ срдиту
вик крепка живота не има на свиту.
Не могу нег рећи праведно ја сада,
лаживо хинећи вас сај свит јур влада,
чијем чини, да врви зла боја тужни рат,
достојства ни крви не хоће разбират.
Закона не има, истину да брани,
млаце нам вазима, а старце зле храни.
Одлуке све наше и наша уфан'ја
затвара у лаже кроз зла ње владан'ја.
Бивши она под неби на свиту по све дни
некрепка у себи промјене све чини,
тер худи ње пораз и обдан и обноћ
узима свитлим влас, а тамним дава моћ.
