Узможна госпође, тко милос ку жуди

Узможна госпође, тко милос ку жуди
Писац: Шишко Менчетић

366. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Узможна госпође, тко милос ку жуди
   а к теби не пође, он заман све труди;
   он хоће како ствар бес крила летити
   тко буде Божји дар бес тебе желити.
А затој грем к теби, добро црв да сам ја, 5
   а твоје на неби краљицом име сја:
   отми ме јур лаву од пакла из усти,
   имаћеш ти славу, а мене ћ сабљусти.
Јер ако ови свит би служен од мене,
   који је како цвит ки процти тер свене, 10
   што има јур теби створит ме срдачце
   која си на неби полудње суначце?

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.