* * *
Устал сам се једно јутро...
Устал сан се јено јутро,
Мало преј зору,
Устрилил сан дивојчицу,
Танку високу.
V јеној руки гроздак носи, 5
V другој ружмарин.
„Сподај ми га дивојчица,
Да га подишин."
„„Борме не ћу, млад јуначе,
Ач ме воља ни; 10
Волит ћу ја сиромаха,
С кем ме воља је,
Него тебе, млад јуначе,
С кен ме воља ни."“
„И ја имам дугу кућу, 15
Којој краја ни,
I ја имам сребра, злата,
Кему броја ни!“
„„Ча ће мени сребро, злато,
Кад ме воља ни. 20
Волет ћу ја сиромаха,
С кен ме воља је,
Него тебе, млад јуначе,
С кен ме воља ни.““
Стј. Жижа, бр. 209. Од Е. Јелушича.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр.
152.
