Усеин капетан од Градачца дигао се је протива цару[1]
(Год. 1831-2.)
Подигло се јато голубово,
Из широка поља Сарајскога;
То не било јато голубова,
Већ то биле младе Серајлие
Пред њима је Хусо капетане, 5
Поред њима Тузла капетане[2];
I одоше ка Ипеку равну.
Кад су дошли ка Нову пазару,
Пазаркиње пјесму изпјевале:
„Хусеине, светчево кољено, 10
А ти Тузла, царе од Стамбола.“
I дођоше ка Ипеку равну
Вас су Ипек листом поробили,
Поробили, па га запалили.
Љуто куну све ипекске мајке, 15
Љуто куну ипекског везира:
„Бог убио ипекског везира,
Гдје нам пушћа једног душманина
Душманина Хусу капетана!"
I утече ипекски везире 20
I утече жалостна му мајка.
Ја да видиш Хусу капетана,
Шта он ради по Ипеку равну:
Тјера момке осташе дјевојке
I осташе остариле мајке 25
Кукајући кано кукавице,
Преверћући кано ластавице. —
Ја да видиш ипекског везира.
Он ти иђе цару честитоме,
Чини тужбу цару у Стамболу, 30
Цар му даје војску небројену,
А пред војском пашу Махмут пашу.
Кад је дош'о ка Нову Пазару,
Говори му Хусо капетане:
„Чујеш ли ме паша, Махмут паша, 35
Турчин јеси, вјере не имадеш,
Нит' имадеш дина ни амана
Нити постиш турског рамазана,
Јер ти имаш добош ко у краља,
Војска твоја за Бога не знаде. 40
Оставила светца Мухамеда,
А обукла ђаурско одјело."
На то се је паша разљутио.
I он оде шехер Сарајеву.
На Пале је паша доходио, 45
На добро га Хусо дочекао:
Из пушакака мекијех крушака;
У з'о час га тако дочекао.
Кад је трећа ноћца настанула:
Побиеже нам Хусо капетане, 50
I остале младе Сарајлије
Сарајлије - поносите главе,
Поглавари шехер Сарајева
А предњаци Хусе капетана;
Побјегоше низ Посавље равно, 55
Право, здраво у земљу Њемачку
Јер је дао мито племенито,
Дао Хусо плете и дукате,
Да кауре на руци имаде.
Све то њему узалуд бијаше; 60
Добави га царе од Стамбола.
Па га пита силни Махмут царе:
„Што ти чиниш Хусо капетане?“
Зар ти нећеш паше и везире,
А у оној Босни поносној? 65
Какве имаш цареве фермане?
Знаш ли болан, Хусо капетане!
Да имадеш крила соколова,
Де с’ одлет'о преко церна мора
Да би тебе опет добавио. 70
Чујеш ли ме Хусо капетане?"
Хусо му се криво куниаше:
„Аман царе, мио господаре!
Нит' сам мето паша ни везира,
Нити мула нити муселима, 75
Нит’ икаквих других поглавара;
Већ и мене сила нагонила,
Нагонила шех'ру Сарајеву,
Нагониле баше Сарајевске."
На то му се царе расрдио: 80
„Баца Хусу у зиндан тамницу,
Держа њега пуну годиницу,
Узима му благо небројено,
На мукам' га царе погубио.
