[Уродила 'шеница билица]
Уродила' шеница билица
Од крај мора до бегова двора.
Жела је је Аница дивојка,
С деснун рукун позлаћенин српун.
Сама жела, сама снопе везла 5
I за собон коње повезала.
Кад јој младој жетва додијала,
Она седе на студену стину,
Па запива танко иза гласа:
"Ој, шенице зријун призријала, 10
Како и ја у бега дивојка.
Ово има девет годин дана,
Нит' ми плаћа, нит' ми ујам даје,
А да ми се ни бојати Бога
I онога цара честитога, 15
У пољу би цркву саградила,
Па би с коњ'ин на мису одила,
Олтаре би од стине мрамора,
А калеже од злата сухога,
С бојнин копљин врата отворила." 20
Мисли млада да је нико не чује,
Ал' је чуле дви цареве слуге.
Текун текле па се цару рекле:
"А наш царе, мили господаре,
Да ти знадеш шта ми слуге знамо, 25
Липо би нас царе даровао,
Дуплу би нан плаћу примакнуо,
А у уши по двије рећине."
Ал' им је царе говорио:
"Кажите ми, добри слуге моје, 30
Кажите ми што ми, млади, знате,
Липо ће вас царе даровати,
Липу ћу ван робу покројит:и,
Дуплу ћу ван плаћу примакнути,
А у уши по двије рећине." 35
"А наш царе, мили господаре,
Уродила шеница билица,
Од крај мора до бегова двора.
Жела је Аница дивој1ка
С деснун рукун позлаћенин српун, 40
Сама жела, сама снопе везла.
Кад јој младој жетва додијала,
Она седне на студену стину,
Па запива танко иза гласа:
"Ој, шенице, зријун призријала, 45
Како ја у бега дивојка,
Ово јема девет годин дана
Нит' ме плаћа, нит' ми ујам даје,
Да ми се не бојати Бога
I онога цара честитога, 50
У пољу би цркву саградила,
Па би с коњин на мису одила,
Олтаре би од стине мрамора,
А калеже од злата сухога,
С бојним копљун врата отворила. 55
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
