* * *
Упропаштена дјевојка
Липа Маре в пољи шеће
по турачком равном пољи.
Турки су ју загледали,
из далека напијали:
»Бог ти помоз, липа Маре! 5
За турачко ти спознање.«
Турки су ју опојили,
да ни знала, с ким је спала,
је ли с Турком ал’ с кршћаном,
ал’ с зидовским Барабашем. 10
Кад се в јутро рано встала:
свилне надре ражуљане,
жуте косе распухане,
а крило је раскројено.
»Ох јој мени липој Мари, 15
нит сам снаха нит дивојка.«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 50.
