У смрт господина Андрушка Немањића, господину Нику Ђука Наљешковића

У смрт господина Андрушка Немањића, господину Нику Ђука Наљешковића
Писац: Динко Златарић

* * *

     Заспавши вјечни сан НЕМАЊИЋ драги твој,
ти живеш немиран у тузи чемерној.
     Једа ли сузами, не пристав ке рониш,
и таштим тужбами оживит њега мниш?
     Да мртвих може цвил опет нам оживит, 5
досле бих повратил когагод ја на свит;
     велико зач вријеме не пристах сузе трт,
кад мене с дразијеме растави пријека смрт.
     Али ми ниједну плач не може дат помоћ;
и ти ћеш заман тач плакат га дан и ноћ. 10
     Ну покле вратити није га моћ, почини
тере му живити имену дај чини.
     Пиши да прави друм слидил је у свему,
рец' наук и разум ки бијеше у њему;
     кажи да пријателе срчано љубљаше, 15
и разлог да желе негове владаше,
     и туђер остале негове све поброј
крипости и хвале којих мал није број;
     јер хвалам такима словит ће под неби,
чим Фебов дуб има зелен лис на себи.20

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 156, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.