У смрт госпође Маде Никове Златарић, господину Бару Златарићу ње сину

У смрт госпође Маде Никове Златарић, господину Бару Златарићу ње сину Писац: Динко Златарић

* * *

 
     Годишта и свита, родјаче примили,
мати тва бив сита од нас се одили.
     С нами њој дано би дуг живот уживат,
а по том на неби з блаженим прибиват.
     Тијем нам се дреселит подобно ни за њом. 5
нег се прије веселит имамо не срећом.
     Овди је живила хваљено задости
и сваке видила на свој дан радости;
     пак закон нарави обслужив што хтијеше,
земљи тој остави земаљско што бијеше; 10
     остави тешку пут, а не дух у славни
Абрамов пође скут гди добру сврхе ни.
     Туј она свеђ гледа славу ка нашима
гледат се вик не да умрлим очима,
     и слиша што чути не може ухо вик, 15
и што вик не оћути у срцу жив чловик.
     Блажен је само тај кому зда вишња чес
уживат добра овај која њој здала јес.

---

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.151-152, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.