У смрт госпође Кате Михове Златарић Писац: Динко Златарић
* * *
О душо блажена ка с тијелом чим сташе
на свијету здружена, управ ме љубљаше,
дражи нег очи тве ја ти бијели, при мени
под небом ствари све за ништор ти сцијени.
Унуку нејаком друга ми мати би, 5
млађахан кад за њом остах ја при теби,
и чловик покле бих, разговор најбољи
од тебе свеђ примих у свакој неволи.
Сад, одкле т' вишња моћ на небо чини прит,
а туге сваке оћ, ке дијели тужни свит, 10
ако прем у слави коју си добила,
нијес' моје љубави у забит ставила,
погледај, твој мили у којој жалости
потамњен сад цвили чемерно задости,
тер к мени кадгоди прије дана сиди згор 15
и тужну кигоди дај у сан разговор,
и тога ки свуди све види и може
моли да си труди мени се одложе.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 155-156, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
