Славна свијетла Аурора
прем Титона старца из крила
рано бјеше испустила,
тере сину по врх гора,
када мене славна вила, 5
ка је уфање слатко моје,
близу двора свога стоје,
бивши дзором уранила,
поче из гласа кликовати:
„Устан' гори, мој драг Сасе, 10
поврх горе помаља се
сунце, вријеме 'е већ устати.
Тере ти ћу указати
стан, гдје славне сад госпоје
у радости вељој стоје, 15
нека умијеш ти спијевати.
Које бјеше слава и дика,
цвијетје избрано од љепости,
час и слава славна дости
свијетла града Дубровника."
Кад ње зачух славно грло, 20
и кад зазва тихо мене,
познах ријечи ње медене,
тај час устах веоми хрло.
Коју када моје очи 25
сву веселу сагледаше,
гди ње лице већма сјаше,
нег' ли сунце из источи,
узгрохота срце у мени
од весеља и радости, 30
кад сагледах ње љепости
и ње образ драг румени.
Ка ми рече наврх горе:
„Знаш, да ти сам указала
све од злата и перала 35
сазидане чудне дворе,
гдје пјесници славни стоје,
а сад ти ћу указати,
нека умијеш ти спијевати,
стан, гди стоје теј госпоје."40
Указа ми на студенцијех
близу двора славне виле,
гдје се бјеху ухитиле
од румене руже у вијенцијех.
Лук и стријеле свака бјеше 45
полак себе поставила,
њека о врби објесила,
бистра вода гди тецијеше.
Туј замјерих дивно коло
од госпођа, свака вила 50
своју бјеше ухитила,
тер играху у около.
А млад влашић у свираоцу
свираше им став кон воде,
а оне тихо танчац воде, 55
зачињући све у танцу.
Почех сваку познавати,
када ступих мало ближе,
у том колу која бише,
кад почеше зачинати. 60
У том колу лијепа Фиора
Мартинова прва играше,
којом већма лице сјаше,
негли сунце иза гора.
Лијепа Ката за њом бјеше 65
Синчићевић, а пак Слава
Јакомова, пак љепава (сиц)
лијепа Мара туј идијеше.
Близу кон ње туј играше
Бурешића лијепа Пера, 70
у први мрак јак с вечера
звизда, у ње лице сјаше.
I његова Маргарита
лијепа славна туј се гизда,
како свијетла лијепа звизда, 75
када сине прије свита.
Свака у руху бијелу бјеше,
сва бисером урешена,
бијела лица њих рамена
дробном ружом свакој цтијеше. 80
Вил ми рече сва весела:
„Овако ће уживати,
доколи се сај свијет скрати,
за њих славна добра дјела,
А пак ће њих душе поћи, 85
гдје су вјечне туј радости,
туј ће стати у свјетлости,
гдје није вијеку мркле ноћи."
Мноштво славних туј владика
у том колу јоште бише, 90
ну ми се очи заблијештише,
свјетлос бјеше туј велика.
У тој свијетло сунце истече,
пође вила на једну страну,
а ја пођох к мому стану; 95
када од мене она утече,
„остан с Богом", туј ми рече.
