* * *
У сандуку Мара
Извир вода извирала,
свако труње изметала
а најпотла шарен сандук,
у сандуку лепа Мара,
лепа Мара спроговара: 5
»Тко би мене отворио,
ја б’ његова љуба била!«
Отуд иду три Влашчића,
отвараше, не могаше,
лупе ногом, оду збогом. 10
Опет Мара спроговара:
»Тко би мене отворио,
ја б’ његова љуба била!«
Отуд иду три Шокчића,
отвараше, не могаше, 15
лупе ногом, оду збогом.
Лепа Мара спроговара:
»Тко би мене отворио,
ја б’ његова љуба била!«
Отуд иду Циганчићи, 20
отвараше, отворише,
лепу Мару избавише.
Ал говори лепа Мара:
»Јао моје драго рухо,
куда ћеш се пометати, 25
по долини, по горини,
по циганској шаторини!«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 94.
О. Делорко, »Народне пјесме котара Пакрац«. 1951. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке: 44, бр. пјесме: 62 (казивала 18. X 1951. у селу Брекинска Сакач Анушка, рођ. 1919. у истом селу).
