109. песма Пјесни разлике
|
У путу за мој вај срекши се састави
* * *
У путу за мој вај срекши се састави
смрт јадна, љута тај с чемерном Љубави,
тер када свитлос проћ од сунца видише,
у једном стану ноћ једнага дијелише.
С јутра устав пак рано, кад се тме одиле,
меу собом незнано проминише стриле,
и цић ер веле се сви слијепе нарави,
за грехе од те се ниједан њих не стави.
С старцоме ја у тој идући јур тада
опрегну смрт лук свој, да њему смрт зада,
а Љубав проћ мени стрили се свом стрилом,
цић да ме по све дни плач мори муком злом.
Тим ја, ки дар прошу прид очим твојиме,
у лицу смрт ношу с бљедилом чудниме;
а тај, ки праведно имаше умрити,
за тобом нередно види се смамити.
Тако т' се на свит сај, сгодив се сај смећа,
за буд мој плач и вај промини ма срећа.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|