У другој чим страни просвијетља сад друге
Драг поглед сунчани ливаде и луге,
I ступај раскошни куд гре, лис и цвитје
Покријепља, јак у дни веселе пролитје;
Ја грозни творећ цвил сва мјеста опходим5
Гдје кугод лијепе вил’ спомену находим.
I правим у себи: "Ево ма разблуда
Њекада овди би и прође овуда;
Овди се обрати и сједе у сјени
I мени не крати дат одвит жуђени;10
Овди све хитрија бесједећ не приста;
Овди се насмија; врх себе овди ста."
Тако ја говорим, пак се сам забудем,
А ријећи ње зорим, уза њу и будем.
Виђу ју прида мном (мисал ме тач вара),15
Гди битју мом тамном свитал дан отвара.
Овако немоћник прид собом гледат мни
Његовој жеђи лик, воду ке прид њим ни.