* * *
[Туд прошеће Стипан бан, у руке му рожан лук]
Туд прошеће Стипан бан, у руке му рожан лук,[1]
У руке му рожан лук, на главу му јасан стук,[2]
На главу му јасан стук, на рамену бил ремен,
На рамену бил ремен, на ремену сив голуб.
Ал говори сив голуб: »Пуштај мене, Стипан бан, 5
Пуштај мене, Стипан бан, да ти летим понаприд,
Да ти летим понаприд на прибиле дворове.
На припиле дворове, на широке домове.
Дворе ћу ти помести и столице стављати,
I столице стављати и кумове сазвати, 10
I кумове сазвати и сватове сабрати,
Љубу ћу ти привести прико тихог Дунава,
Ал ти ћеш нам и сам доћ!«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Иза свакога се стиха додаје: »Ерван жупан да лели, да лелитра рожан лук.«.
- ↑ свечана капа
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 214-215.
