Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Израеле кушај мало,
на висинах гдје на твојијех
оружје је свијетло пало
од витеза изабранијех.
Што врх горе, вајмех мени,
плач се с тужбом толик стани,
гдје падоше израњени
витезови изабрани!
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с усдахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Гдје на гори на зелени
витезови погибоше,
племенити и храбрени
прободени поникоше.
Онај толи тврда јакос,
вајмех мени, како саде
и уресна лијепа младос
од оружја мртва паде!
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Ове туге и незгоде
по друмовијех не објавите,
и распутјем ки проходе
иностранцем не кажите;
вај нека се не веселе
Филистеа кћери своје,
ке нам с распом смрти желе,
наше благо да посвоје.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Вајмех горо од Гијелбоја
сухоћа ти притужила,
и зелена листја твоја
топлиница присушила;
и по теби са све стране,
за спомену свега вијека,
од свакога дубка гране
сухе обисле до коријенка.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Да би љети и у прољетје,
али зими али у јесен,
све с травицом твоје цвитје
спражила се и свака зелен!
вајмех горо, тер од сада
зеленцом се не одјела,
и росице и тиха дажда
по све вијеке пожељела!
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Ни даждило ни росило
врху тебе увијек веће,
и у теби се не плодило,
тужна горо, ниједно воће;
нер се с плодом раставила
сва годишта и сва љета,
и зеленце не схранила
до скончан'ја сегај свијета.
Ну разбирај ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Зач тај штитак од јакости
би привржен на тој гори,
гдје у оружју те младости
бој бијући смрт умори,
како да није с божјом власти
штит Саулов толи тврди
био помазан светом масти,
ки се у боју туј погрди.
Ну разбирај, ну изкуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Гдје се вајмех од витеза
од Саула штитак саде
вас у крви туј поплеса
и туј прахом вас пропаде.
Затој срце моје цвијели
и цвијелит ће вај до вијека,
зач се са мном сва раздијели
моја радос привелика.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Још ћу цвилит и плакати
и тужити, нека знате,
зач је жалос размишљати
оштру стрилу од Јонате,
која толи славна бјеше,
и куд годи шип обрати,
нигдар заман не летјеше,
и назад се не поврати.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
А Саулов мач храбрени
кад годир се на њ потргну,
опета се вајмех мени
нигдар заман не поврну.
А сад се је сва тај сила
и витежка јакос своја
к земљи ница обратила
и у жалос без покоја.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Саул славни и гиздави
и Јоната ки цаптише,
у милости и љубави
вас свој живот проводише.
У живот се обљубише
ти придрази и љувени,
и на смрти још не бише
меју собом разлучени.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
У великој слави цтијеху
ти витези пригиздави,
и орлова бржи бјеху,
веће јачи нер ли лави.
Израелске кћери затој
све тужите и цвилите,
ар се сада вајмех такој
с том радости раздијелисте.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати жалос.
I цвилите и тугујте
врх Саула вајмех сада,
и велми га пожалујте,
зач се плачу тој приклада.
Ар погибе љубав права,
ка вас свилом одијеваше,
нека вам је већа слава,
и даре вам дариваше.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Злате везе и прстене
без плате вам поклањаше,
да су љепше урешене
те гиздаве дике ваше.
Како вајмех ти витези
у боју су ница пали,
и гиздави ваши уреси
у тужби су сви остали!
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
На висинах тамо твојијех
ти си убјен о Јоната,
кога вајмех врх свијех мојијех
драго љубих како брата.
Затој ја се тврдо болим,
о Јонато, драги брате,
и сузице грозно роним
помишљаје често на те.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
О уресни и гиздави,
о витеже мој храбрени,
врху женске све љубави
много веће пољубјени:
ја те љубих придрагога
како мајка милостива
јединога синка свога
слатко љуби и целива.
Ну разбирај, ну искуси,
Израеле, вељу жалос,
тер с уздахом жељно сузи,
зач се наша скрати радос.
Још се смути душа моја,
вајмех туго привелика,
што пониче посрјед боја
свијетло оружје од бојника,
гдје Саулу и Јонати,
на врх горе бој бијући,
прије се реда живот скрати,
а ја остах тугујући.
