Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Ер се тамо нам пригоди
на далече у странах нашијех,
дери сунце гдје исходи,
од велицијех слава вашијех
зачули смо, да имате
у овом граду веље благо
и да овди ви примате
иностранце мило и драго.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Још зачусмо, да чтујете
у овој мјесто тко доходи,
и јоште га дарујете,
к свому стану кад походи.
Чусмо јоште узмножиту
у славному Дубровнику
сву господу племениту
и разумну и велику.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Тер се тамо у нас чује,
о господо племенита,
да с пријазни свак вас чтује
- - - - - - - - - - - - - - - -
Тер по мору куд пливате
и по копну куд јездите,
од краљева све имате
што питате и желите.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Тер вас краљи тер вас бани
милостиво свуд примају,
о придрази Дубровчани,
и вељу вам славу дају;
зач сте добри, зач сте вјерни
и чините суде праве,
тер сте затој гојни и мирни,
и затој вас свуди славе.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
С пријазни вас јоште љуби
од истока славно царство,
које схара и погуби
и поплеса све крстјанство.
Зач је ваша вјера права
далече се расширила
источнога тер је лава
к милосрдју приклонила.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Још зачусмо тамо стоје,
да вас чесар од запада
како верне слуге своје
милостиво прима сада;
и љубав вам сваку каже,
зашто види и познава,
да су вјерне службе ваше
и господа да сте права.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Још ћутимо вељу радос,
ер све што смо прошли свијета,
не видјесмо љепшу младос,
ни љепшега веће цвијета,
нер смо овдје ми видјели,
Дубровчани наши дрази,
тер вас вишњи бог надијели
да се живот ваш прогласи.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
I видјесмо веље благо,
сребро и злато што имате,
и тој нам је веле драго
да га у гоју уживате,
у љубави и радости;
тер пријазни ваше таке
пуне добра и све милости
достојне су славе сваке.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Тер сте круна у крај мора
од све доње Далмације,
и к истоку до Котора,
Арбаније и Греције;
и по свијети свуди праве,
да разумно ви владате
ваша мјеста и државе,
у господству што имате.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Још смо овди ми видили
красне дикле и госпоје,
гдје у злату и у свили
све проводе дике своје;
тер су видјет толи миле,
гди све хрусте у бисеру,
како да су горске виле
у планини пријезеру.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
I гиздава кад њих лијепос
у пјесанце гласе пусти,
свијем серенам вазме кријепос
гдје се сладос тај оћути.
I пјесанце њих гиздаве,
које толи слатке бише,
како коријен од коштраве
срдачце нам затравише.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града
Тијем по ком смо оћутили
привелике славе ваше,
заједно смо се упутили
затрудивши главе наше;
и остависмо наше стране,
многе ријеке многе воде,
од истока по све стране,
пригазисмо путем ходе.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Многе јаде, многе труде
тер смо путем проводили,
путујући гусе худе
гдје смо путем находили;
проз дубраве и лугове
гдје нас труднијех још виђаху
бијесни лаве и вукове;
свуд нам друмке запираху.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с лндијани,
до вашега славна града,
А што ти су змаји љути
и троглаве јоште змије,
свуд их бјеху пуни пути
и распутја од Индије.
Грифоне смо још видјели,
с круном орле и арпије,
на маргињу који дијели
Арменију од Индије.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Видјели смо још пантере
и чентауре и сатире,
дивје воле и химере,
непоскоке и многе тире.
I кусе смо још блаворе
с базилисци ми гледали,
прико њеке врле горе
куд смо једва пригазили.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна гр ада.
Тијем љувено свијех молимо,
допуст'те нам рад љубави,
нека с вами поживимо
у овој вашој рајској слави;
зач је овди разлог сваки
и обил'је јоште свако,
како да је рај земаљски
тер је с вами живјет слатко.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Још молимо свијех вас драго,
да се овди настанимо,
и да овди наше благо
заједно с вами сахранимо;
сребро и злато ер донијесмо
дери тамо од истока,
зач храњен'ја овај, ријесмо,
бити нам ће наша стока.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Донијели смо, нека знате,
трговину заједно с нами:
верижице њеке злате
и у прстенку драги ками;
и пратежце јоште ине,
суха сребра, суха злата,
и од бисера коларине
од којијех је драга плата.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
А ви дајте благо наше,
ој дружино овди сада,
Дубровчаном да се каже,
с чијем смо пришли до њих сад
тер ће славни Дубровчани
и видјети и познати,
умију ли Индијани
и Араби трговати.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
Дајте злато, дајте благо,
дајте бисер тај прибијели,
и камен'је тој придраго,
како сунце које се свијетли;
дајте орашце и канијеле,
и мирисне јоште воде,
све тамјане и кандијеле,
ки се овди не находе.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
А сад ближе приступајте,
тко ће с нами трговати;
тер на вољу обирајте,
што хоћете трговати;
и бит вам ће љубав свака,
што продамо за дукате,
и цијена је свему лака,
зач не иштемо танке плате.
Племенити Дубровчани,
из далеч смо пришли сада,
ми Араби с Индијани,
до вашега славна града.
То ли ћете што мијенити,
и ви трге ваше дајте:
нећемо се расцијенити
на замјени, добро знајте.
Њешто ћемо трговати,
а по тргу рад пријазни
њешто ћемо на дар дати,
поколи сте толи часни.
