* * *
Трава поваљена
(Ловранска)
Лепо ј' Боже, Радићево поље,
Ва њем ми ни древја ни камења,
Него једна грана орехова;
Под њом Рожа жуту свилу преде,
Жуту свилу на злато вретенце. 5
Ва пољу ни капчице водице,
Покрај поља хладна вода тече.
Ва пољу ми ј’ трава поваљена;
Нису ми ју виле повалиле,
Него јунак и млада девојка, 10
Јунак косом, а девојка српом;
Златим српом, белима рукама,
Златом косом, јуначким рукама.
Певајући и припевајући:
„Траво моја, ча си поваљена!" 15
Из Волчићеве збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 67.
