Толико ни поље уресно с пролитја

Толико ни поље уресно с пролитја
Писац: Шишко Менчетић

37. пјесма првог дијела Рањинина зборника.

* * *

31

Љепоте на избор, за којими ја чезнем.

Толико ни поље уресно с пролитја,
   у ком је довоље разлика јур цвитја,
   колико вил ова очи ме ку виде,
   ку сцијене ствар нова на сај свит да приде.
Ње личце прибило како џиљ гди цафти, 5
   све се је забило, у жељах све дахти;
све стоји у смами, тер жељом умира
   ње образ с косами тко срцем разбира.
Зач ова косице кад пусти низ образ,
   у цвитку розице нî видит тај украс. 10
Када ли још венчац посвије косами,
   буде т' злат прстенчац у ком је драг ками;
буде ти јак круна бисером повита
   која је сва пуна од розе јур цвита.
Затој ћу у тужби све дни ме проводит, 15
   докли се у дружби не будем ње згодит.

Напомена

Пј. 31: ак. 36, зад. 563.

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.72, Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.