Тко је тај, на сај свит анђеоски ки поје,
у пјесан да ће изрит липос ме госпоје,
ка носи образ бил и урес гиздави,
јаки 'но Диана вил, кад се у лов одправи:
ње прами од коси у венчац савити,
на глави ке носи, злато су видити;
а сјају ње очи, љувени ке су стан,
јак звизда с источи, ка води бијели дан;
а горе ње лица, јаки но у гори
румена ружица при данка о зори;
кораљ су ње усти, ке реси драг ками,
од ких рич изусти свакога да смами;
пролитња сва радос ње је смих љувени,
у ком је тај сладос, ку изрит моћи ни;
а прси ње миле лир били одива,
којима све виле на ласно добива;
узрасом види се краљица свих вила,
свим иним вик нî се љепша вил видила;
а славно, дим управ, и мило тач ходи,
рег би да ш њом љубав таначац изводи.
Како ју липотом вишњи бог с небеси,
тако ју и добротом нада све уреси;
тер се она може рит круна и час од свих вил,
ке је икад на сај свит вишњи бог сатворил.
Крос тој се не труди, ако тко у пјесан
ње липос рит жуди, ер ти 'е све заман.
