Тко је с Богом и Бог је с њиме
Везак везла лијепа дјевојка,
Ситно везе попијева танко.
Да с' не боји никога до Бога,
Ни онога цара честитога,[1]
Ни његова сина челебије; 5
Три би цркве[2] млада саградила,
Три отара[3] од сухога злата,
Троја врата од сребра кована.
Мисли млада, нитко је не чује,
Ма је чују три цареве слуге, 10
Па 'но јесу цару повиђеле:
„Да, наш царе, драги господаре!
Да ти чујеш у гори зеленој,
Како пјева лијепа дјевојка,
Ситно везе, попијева танко: 15
Да с' не боји никога до Бога,
Ни још тебе цара честитога,
Ни твојега сина челебије;
Три би цркве млада саградила,
Три отара од сухога злата, 20
Троја врата од сребра кована!"
Ма је царе слугам' говорио:
„Почујте ме, в'јерне слуге моје!
Ви ајдете у гору зелену,
Уватите лијепу дјевојку, 25
Па јој жуте косе расплетите;
Ако буду више од аршина,
Водите је мени на дворове!
Ако буду мање од аршина,
Ви дјевојци откините главу!" 30
Ал ми њојзи Бог и срећа дала:
Косе су јој дуље од аршина.
Па је воде цару на дворове.
Када су је цару доводили:
„Је л’ истина, лијепа дјевојко, 35
Је л’ истина, што ти пјеваш танко?"
— „„Јес' истина, царе господаре!"" —
Ал је царе слугам' говорио:
„Почујте ме, в'јерне слуге моје!
Ви узмите кључе од тамнице, 40
Ставите је у тамнице тамне,
У студену воду до кољена,
У зелену траву до рамена!"
Ту ми стала девет годин' дана,
Кад је била десета година, 45
Тад је царе слугам' говорио:
„Почујте ме, в'јерне слуге моје!
Ви узмите кључе од тамнице,
Донесите кости од дјевојке!"
Ма су слуге од послуха биле, 50
Они иду на тамнице тамне;
Од тамнице отворили врата,
Сва тамница у свјетлости сташе,
Како да се жарко Сунце сјаше,
Пред дјевојком трпеза од злата. 55
Препале се три цареве слуге,
Они бјеже цару на дворове:
„А, наш царе, драги господаре!
Кад тамница у свјетлости сташе,
Пред дјевојком трпеза од злата, 60
Код ње су ми три божја анђела!"
Опет царе слугам' бесједио,
Да доведу лијепе дјевојке,[4]
Да ће питат лијепу дјевојку:
Ко је њојзи објед доносио, 65
Ко ли јој је лишце умивао,
Ко ли жуте косе оплетао?
Па је воде цару на дворове;
Она цару по истини каже.
Да Бог посла три анђела своја. 70
Све му она по истини каже.
С њом је царе сина оженио.
L'јеп му млада родак породила:
Двије Фате,[5] а четири сина.
Балдо Главић, стр. 4205.
Казивала Ката Скворце, чобаница
од 57 година, Конавока с Плочица,
а научила од своје матере.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
