Тко хоће згар с небес позрити на свит сај
анђелски вас урес, овуј вил погледај,
ка прами од коси и личцем руменим
не ктећи заноси љувено срце свим;
а слатким позором, ки мене чини мрит, 5
јаох, чини мрамором студеним у плам ит.
Погледај, младости, од свита ка с урес,
цвит ове липости, дочим ти дано јес;
ар лице свитло тој с брјеменом утјече,
а сунце овакој у ријетко истјече.10