Тко жели свитал рај да гледа на свити
на вилу позирај коју ћу славити.
Круну је завила главици од косиц,
тер ју је ставила умјесто од розиц,
у којој цте власи јакино венчац злат. 5
Тој мене порази тер од ње били врат
врх кога образ сја сунчаном свитлости,
тере на њ гледат ја не имам крипости.
Ар позри около у танци весела,
а на ме охоло поглед је вазела; 10
очице ње горе јакино сја звизда,
тер како из горе вила т' се тај гизда.
Личцем јо' ружан цвит изниче с џиљи ван,
тер ствара биљи свит неголи зора дан.
Говор теј госпоје исходи медан глас, 15
а то ли кад поје, стрне ми сваки влас.
Хладак лип исходи кад уста отвора,
по ких се јур плоди кораљ, цвит од мора.
Анђелом сву милос бирек је вазела,
тер мисец мњу свитлос вазимље с ње чела. 20
За грлом утиче тко љепос ње жели,
тере јој изниче како џиљ свак вели.
Јур кроза њ узиру, уздихе љувене
толикеђ подиру за њим ја скровене,
желећи ње радос срдачцем сваки час, 25
јер има му младос запету у злат влас,
љувено тер блуди јак рањен јељенчац.
Ли врху свих људи избра ме за венчац,
а ја њу за душу и за мој цвит ружан,
привирно ку служу јакино прав сужан, 30
и мишљу служити по све дни по вас вик;
тој свит ће видити, зач ми да рани лик.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
