Тичице жумборе

* * *

Тичице жумборе

Крушвица се потресује,
Зврха је зелена.
Под њом лежи драг ми љуби,
Нидан за њи не зна,
Него један, вични Боже, 5
Тера сама ја.
Његова је постељица
Златом кривена.
Поврх њега дви тичице
Жејно жумборе: 10
„Прави, прави, драги љубић,
Ча ти то веле?“
„„Веле ми се оженити
Липјум од тебе!““

Стј. Жижа, бр. 140. Од попа Воларића.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 161.