Свети Микула
(Ловранска.)
Шал је свети Микула
Горе ва чрну гору,
I осече јелвицу,
Расплати ју на троје;
I начини Микула 5
З једнога куса јарболац,
А з другога тимунац,
А з трећега вас бродац.
Мисли, мисли Микула,
Куд ће плавчицу в море. 10
Плавчица ј’ шла по копну,
Како да би по мору.
Укрцал је Микула
Седамдесет седам душ,
I озгор још он један. 15
За њим тече Марија,
I попроси Микулу:
„Зами ме ти, Микула!“
„„Не морем вас, Маријо:
Плавчица је малахна, 20
Ћуда душ ми је нутре,
Седамдесет и седам,
I још згора ја један!“
„Зами ме ти, Микула,
С ручицами ћу возит 25
I с крилцен ћу ти јадрит!“
Микула јој говори:
„„Станте на брод, Маријо!““
Кад су пришли на море,
Тад Микула говори: 30
„Почекајте, Маријо!
Пригледајте барчицу,
Ја грен мало заспати.“
Још Микула не заспи,
Да Марија завапи: 35
„Стан се гори, Микула,
На јарболцих је худа ствар!“
I Микула говори:
„„Ко си божје, ходи к нам,
Ако пак си худоба, 40
Бежи, ходи ћа од нас!""
То се с Микулом ругаше
I ва њега пљуваше,
Њему се оцераше.
Микула скочи на јарболац 45
I то попаде за пете
I хити в сред морске пучине.
Куда то Микула хиташе,
Туд живи огањ гораше,
Куд Микула јадрише, 50
Бише тиха боначица.
Из исте збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
