Све одкле грем дресел, вапије разбор мој
Све одкле грем дресел, вапије разбор мој:
"Ако ћеш бит весел, служити већ немој."
I тој стах потврдив. Али ти гре Љубав,
већма се расрдив неголи на звир лав;
скрити се гди не вих, а не бих оружан, 5
тере се прида њ свих, да му се дам сужан,
мнећи ће такој проћ. Али лук растегну
и злат стрил са сву моћ, тер к мени опрегну,
вас да се хтише стрт. Толик ја видив гнив,
"Почтену волим смрт, рекох, нер стати жив." 10
Не счеках испуста. Такођ тој од мене
тко види, свак уста, јак да нас лав ждене.
Дану све упусти, а за мном потече,
тере глас изусти: "Утећи нећ," рече;
отвори сва крила и не знах кад стиже: 15
ово т' ми тај стрила срдачце још риже.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
