Све ке чух љувезни
Све ке чух љувезни
| Све ке чух љувезни Писац: Никола Наљешковић |
- Све ке чух љувезни и ке сам ја чтио
- Писане у пјесни, и ке сам видио,
- Не нађох, ма дико, ниједну под неби,
- У свему толико несрећна која би,
- Колико, јаох, ова наша, ку немири
- I мноштво јадова од први час тири
- До тужни ови дан, ки од нас с весељем
- Будући причекан приђе нам с дресељем.
- Јер ка нам, јаох, сину, сину нам с њим радос,
- До мал час ка мину, сврну се у жалос.
- Јаох, што је толика несрећа врху нас,
- Ка не би од вика љувенијем до данас?
- Зач веле несрећа поднијесмо, ма ова
- Дође нам највећа и пуна јадова;
- Јаох, пуна жалости од које сад наше
- Несрећне младости туж но се расташе.
- Ну једа љубав да, опета да мирни
- Будемо ми вазда покли смо њој вирни.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
|