Сузе овој нису вик, ке роним низ лица
* * *
Сузе овој нису вик, ке роним низ лица;
сузе су срцу лик, кад му је тужица;
болесну сузами болес се одлага;
мојим се тугами свак час јад прилага;
смртни је непокој, а љубав тој твори,
ки плачем живот мој скончава и мори;
зламен'је који су болести од моје,
уздаси тој нису ни слика њих то је;
уздахом сврха јес, а прси ме свак час
ћуте већу болес и смртни, јаох, пораз,
љубав, кâ је у мени срци ми горећи,
ови вјетар чини око огња летећи.
Ким чудом тој чиниш; љубави, ктје ми рит,
да га у огњу тач држиш, а нећ га изгорит?
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|
