* * *


Сусрет

Шал сам в ону гору,
С које бел дан схајал,
Срећал сам дивојку,
За ку сан умирал.
I још сан јој рекал, 5
Ча ни њој жал било,
Она ниш не рече,
Него се насмеје.

Стј. Жижа, бр. 192. Од Е. Јелушича.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 154.