* * *
[Сунце зајде мему дви планине]
Сунце зајде мему дви планине,
Турско момче мему дви влахиње.
Ону љуби која брата нема,
Виру даде која брата јема.
Ка' је млада ишетала, 5
На вр' била града,
Па ватала змије отровнице,
Из змије је врида ижимала,
Па је млада чашу наливала,
Па је свога брања дозивала: 10
"Јеси ми се брањо уморија,
Јеси ми се брањо ожеднија или огладнија?"
"Нисан ти огладнија,
Него сан ти брањо ожеднија."
Она је брања дозивала 15
I доша је навр' поља равна.
Млада му је чашу наливала,
Није нити у по чаше бија,
Црној се је земљи поклонија.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Иван Пажанин, Пабирци из народног пјесништва Винишћа, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIX Но. 2, 1991., стр. 99.
