Суначце у литу има врућ толи зрак,
догори тер цвиту, да жели ноћни мрак;
јур сунце отиде, а приде слана ноћ,
која га обиде тер мрзал згуби моћ.
Стјече се тој мени зло, када изиде 5
мој цвитак румени; хуђе, кад отиде.
Зач срце прострили, а лика не пушта
ње образ прибили из лица горушта;
милос ких желије вазме ме грозица,
јакно се слелије прид витром розица. 10
Много већ нер чловик зач буду поражен,
имати мнећи лик и жељан бит блажен.
У нечас младости мојо' Бог да крјепост,
да објат радости могу ње тер љепост;
у којој бољезни не видих љувене, 15
зач не знах љувезни какве су скровене;
прид којом вену ја, и свак би тко би вил
ча у ње личцу сја, круна је од свих вил.
Носе јо' све звизде завидос с небеси,
видећи ње гизде уресне чудеси, 20
ке двору ја чисто, тој вишњи творац ви,
сцијенећи за ништо ча желе људи сви.
Да нитко не суди зазрјет ми у зал хип
тко не зна ме ћуди ком жељу позор лип
и грло од џиља, најлишно теј власе 25
с приликом од смиља кад пусти низа се.
Ох, кад се обазри јакино суначце,
кому стрил не вадри љувено срдачце?
тко да ју не жели упоред [с] животом,
образ ње весели гди цафти липотом? 30
усти ње, ка плову у славно' радости,
за радос тер слову прид сваком младости?
ар у њих ники смих находим [с] жељами
изрећи ки не смих, да се свак не смами;
од ње свит вазима љувену сву милос, 35
јак мјесец ки прима од сунца сву свитлос.
