Сужан бит и горит у огњу зло није... Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН LXXXVI
Сужан бит и горит у огњу зло није,
кад липос тва створит инако умије.
Ево сам крози те (и тој се не варам)
честит ја, мој цвите, што весим и згарам.
Стојим спет и свезан прем у плам не тужим, 5
ни ћутим бољезан, тих покој свеђ дружим.
Срце ми ти стеже косами златима,
и сасма ужеже сунчаним очима.
Цић тога крипости чух нове у мени
тер нове радости, ке изрит моћи нî. 10
Весело дух бјесни, гдје ми тој створи ти,
веселе тер пјесни ван иду из усти.
Искусих по себи, чим слиђу твој урес,
да дворит свеђ теби блаженство право јес.
Кроз тој се охолим роб се твој чујућ зват, 15
и битје тој волим, нег свијетом свим владат.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 216, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.