* * *
[Стајало ми, стајало липо дрвце кићено]
Стајало ми, стајало липо дрвце кићено,[1]
Кићено је, кићено, стабло му је сребрено,
Стабло му је сребрено, вије су му са златом,
Листак му је бил бребер, цвиће му је ђинђерак.
На њега су летиле, на њега су падале, 5
На њега су падале билокриле пчелице,
Билокриле пчелице медовину купиле,
Медовину купиле, домовину носиле,
Медовину топиле, чим ће Бога гостити,
Чим ће Бога гостити и ту Божју мајчицу, 10
I ту Божју мајчицу и велику коледу.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Иза свакога се стиха додаје: »Слушај куме Јоване, што нам Господ говоре.«
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 214.
