* * *
[Стајала, стајала јела зелена]
Стајала, стајала јела зелена,
Све поље, све поље ладом покрила,
Малога, малога леју[1] не могла.
I ту је и ту је ружом зарасло,
Под ружу, под ружу мома заспала. 5
Спићи је, спићи је Бога молила:
»Дај, Боже, дај, Боже, бујега витра,
Да духне, да крене ружу румену,
Да падне, да падне моми на лице,
Да буде, да буде мома румена 10
Ка она, ка она ружа румена.«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 223.
