Сред зелени
љувена два мила
млад пастир и вила;
пастир прави:
вило, мени 5
твом љубави
....................
....................
Ах душице,
да хоћеш дат' мени 10
твој целов медени,
за грлит' врат,
драго лице
слатко целиват',
вјеран бих био твој 15
вас живот мој.
Рече вила:
вигј се мој љувени,
хоћ' вјеран бит' мени,
драг пастиру, 20
ер бих хтјела
ја тву вјеру
с мојом свим једнаку,
не инаку.
Кад видим тој, 25
тад ћу ја твоја бит',
љубит' лице,
и бит' драг мој,
ма душице;
и тад се приправи 30
тој љубави.
Рече пастир:
вјера ти моја буд',
да ћу ја сваки труд
за те поднит', 35
а да мој мир
ти си на свит,
ја љубав сва твоја
а ти моја.
Бише оба 40
туј једне одлуке,
пастир вили руке
на врат стави,
у тој доба
вии с љубави 45
рече: целивај
и мир слатки уживај.
