Срце ме, упивај, тој ти буд' разговор

Срце ме, упивај, тој ти буд' разговор
Писац: Непознати аутор
709. песма првог дела Рањинина зборника.



* * *


Срце ме, упивај, тој ти буд' разговор,
   кунући не пристај госпође слатки двор;
зач ово силом мрем. На тој ли бих створен,
   гди како јељен грем од ловац уморен?
Срце ме, упивај; али си занимил? 5
   кунући не пристај ону ка те уцвилил':
да би т' се прикратил' сви пути и стрли,
   куд би се обратил твој ступај прихрли;
да би још тве срце падало у несан,
   да жели све смрце и у ноћ и у дан; 10
да би још тве прси, ружицом ке цафте,
   уздихал' јак врси на дубју кад трепте;
да би јоште руци прстенчац не сносил',
   нег како дрјевен глас свуди вик проводил';
да би још врат висок усахал јак цвијетак, 15
   кијем видиш вас исток јак с неба мјесечак;
да би још зблидил' сва и образ охоли,
   јакино од мртва кад човик приболи.
Остани весела како прид сунцем мраз,
   зач мене дресела учини твој образ.20