| 288. песма Пјесни разлике
|
Срчан гњив, право ни, да каже урес твој
* * *
Срчан гњив, право ни, да каже урес твој
проћ тому, ки љуби верно те толикој.
Крив тому нијесам ја, него ли тва липос,
у коју бог стави љувену сву крипос.
Како хоћ, да тебе не буду љубити,
ако си ти така очима видити,5
да веће нег блажен сцијени се и прави
тај, који уздише за твојом љубави?
Толи се тва липос све гњива нередно
сцијенећ, да не љубим срцем те праведно,
кад дођу прида те, размишљај и гледа'
чине ме и образ и ријечи без реда,10
моћи ћеш ти тада праведно познати,
колико тва липос хоти ме скончати,
ки веран у свему бити ће вик слуга,
докле стрил љубави узбуде за друга.
Тим право ни, тога да не зри тва вира,15
за тобом ки цвили, уздише и умира.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
