* * *
Сокол и дивојка
Дивојка је сокола гојила,
Девет лет га је в њедра носила.
„Ај соколе, мило добро моје,
Ки прејаше гору кроз облаци
I претира птице иабудове, 5
Ако би је ко перо отпале,
То ће бити срећа дивојкиња.“
Сокол ју је липо послушао,
I прејаше гору скроз облаци
I претира птице лабудове. 10
Отпало је перо лабудово
На бијело крило дивојкино,
То бијаше срића дивојкина.
Ст. Жижа, бр. 63.
Од Марије Карчић, из Унија.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр.
151.
