Соко је ћуди ове, сви људи тој знају
* * *
Соко је ћуди ове, сви људи тој знају,
кад види синове, да у себи не имају
влас за моћ зрчати у сунце, ко свити,
неће њих познати за плод свој на свити,
и слични за све тим ер му су крилима
и стварим осталим, у себи ке има,
за створ свој никадар неће њих да сцијени
не бивши једна ствар, ка слична њему ни.
Ћуд ти је чудна тој, ствар вридна по све дни,
да узме наук свој један знан љувени,
кому се не прима да дворе сцијенити
за своју вил има ни једну вил на свити,
што год је на своје све жеље видити
не буде свакоје њему се такмити.
Вељу т' сад ја тиме, госпође обична,
свим жељам мојиме чин' да си прилична.
Теби се достоја ктећ да се ја дичем,
али у свем бит моја, али прем у ничем.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
