Софронија/Ат други

Софронија
Писац: Вице Пуцић
Ат други


Ат други

Шена прва

* * *


Краљ Аладин, Исмено, и кор бојника.

Аладин:
Све смо веће утврдили 535
града овега слабе стране,
и јур све смо приправили
што се хоће за обране.

У толико, о љубјена
свијетла стражо круне моје, 540
и ти дјела на храбрена
справи бојно срце твоје!

Спомена вам само буди,
кад се на бој усправљате,
да се за град родни труди, 545
и да бранит вјеру имате!

Бојник први:
Свијетли краљу, справљена су
наша срца на бој љути,
и истому у поразу
труда и муке неће ћути, 550

а то ер ведра чека слава
с круном вјечне од добити
свијех, роднијех ки држава
буду за час крв пролити!

Аладин:
С вашијем трудом и Исмено 555
свê је труде садружио,
и дјело је прем храбрено
мене извршит научио!

Исмено:
Свијету и паклу ако сила
не узбуде доћ на мање, 560
још ћу јача вршит дила,
још ћу указат јаче знање!

Аладин:
Твога знања сви биљези
прид нами су прем очити,
уздигнуће до небеси 565
твога уреса глас честити!

Није снаге, није јакости,
којијем твоја моћ не влада,
није могућства, није крепости,
ка под твоју влас не пада! 570

Ну ки ово од бојника
греде кажућ смећу многу?
Кô свједочи чин и слика,
добри гласи бит не могу!


Шена друга

* * *


Гласник и исти.

Гласник:
Ведри краљу, мним никада 575
за опћене труде и смеће
да се овега посред
града догодило чудо веће!

Аладин:
Рец' уред ке чудо толи је у себи
опако и худо, да горе вик не би! 580

Гласник:
Она слика, ка је била
крстјанима уграбљена
и светога посред крила
наше цркве постављена,

засве да би, помња многа, 585
сад се у цркви не находи,
и од стражана није једнога,
ки зна што се од ње згоди!

Аладин:
Прем си тежак глас донио!
I јес ки се без припасти 590
испод страже усудио
ону слику нами украсти?

Тријеба је пустит све крзмање:
о бојници, сви скочите
тер најбрже до најмање 595
куће и цркве обидите!

Прије нег почну звијезде сјати,
прије нег исто сунце зађе,
ја знам ко ћу педепсати
кривца у овем ки се изнађе! 600

Бојник први:
Пусти, краљу, гњев ки смета
зрак ведрога твога чела;
изнаће се рука клета,
ка се довле простријет смјела!

Аладин:
Ти, Исмено, сву моћ стави 605
и усили клетвам пакô,
да се кривац худи објави
ки ме увриједит смије овако!

Исмено:
Не брини се, свијетли краљу,
изнаћу га и одкрити, 610
јоште да се у најдаљу
страну од свијета поде скрити!

Аладин:
Још савише дат велике
онему ћу даре и части,
ки лупежа оне слике 615
одкрит буде мојој власти!

Бојник други:
Не брини се, пусти смеће,
ни се кажи без покоја;
уздарје ће нам највеће
бити сама милос твоја! 620


Шена трећа

* * *


Олиндо сам.

За простријети силне руке
супроћ нами, краљ срдити
на које ће, јаох, одлуке
гњев и памет раздружити!

Кô ли ће остат, кад чут буде 625
да присвете слике није,
врх ке Исмено клетве худе
изриго је мало прије?

Трнем одсвуд, страх ме обходи,
да се не би сегај дана 630
пробудила по овој згоди
смрт опћена свијех крстјана!

Ну куд срнеш, свијести плаха,
куд ли си се упутила
и без срама и без страха 635
неправедна вршит дила?

Из погане тве деснице
уграбит је небо хтјело
слику рајске од дјевице,
ка звијездами реси чело. 640

Ни се чудо може ријети
милостива што небеса
одлучише земљи отети
прави урес свога уреса;

чудо је сушија да од дрва 645
десница се не објави,
на њу простријет ка најпрва
усуди се и постави;

чудо је да се не склопише
вјечнијем муком усти оне, 650
које врх ње заморише
клетве и псовке усионе!

Супроћ нами што хоћете
могући сте учинити,
ну бог вјечне од освете 655
свачији ће гријех платити!

У толико поћу, је да
штогод будем узазнати;
а ти, вјерни суче, не да'
правовјерни пук схарати!660


Шена четврта

* * *


Исмено виленик с једном купом од цкла,

и двије мађионице с прутим од цкла.


Исмено:
На срамоту свијета и неба,
о пакљене срде прике,
објавит вам сад је тријеба,
тко би лупеж оне слике!

На жаморе, на ромоне 665
отворите помне уши,
и заклетве на смионе
ниједна се од вас не оглуши,

паче укажи свака да је
тешка овога крепос прута; 670
с мојом части и ваша је
трјесковита час тегнута!

Мађионица прва:
Не може се ријет инако,
наш разумни научитељу,
вас је уједно справан пакô 675
за смирити твоју жељу!

У толико заповиједа'
све што жудиш да чинимо,
још ако хоћ' прико реда
назад сунце да вратимо! 680

Исмено:
Не толико, доста је само,
мê дружице лијепе и младе,
да за сада узазнамо
тко нам ову слику украде.

Мађионица друга:
Ништа нами скровно није, 685
изнаће се лупеж клети,
још у пакô да се скрије,
још на небо да одлети!

У дуго се не охоли
својијем гријехом итко хоће 690
наше власти снажне толи
кроз химбене вријеђат злоће.

Исмено:
Мени скривит, а остати
без педепсе вијек се неће!
Тијем се свака дјеловати 695
што ја речем справи веће!

Једна с лијева, друга с десна
с прутом стреси, у круг стани
мрможења тер удесна
жаморити не пристани! 700

Ти, дјетинске која крви
суд у мало платно стави,
распрши се и најпрви
врху земље биљег стави!

А ти, тмастом ка у хладу 705
мастим лихи прс поцрни,
проспи праме, и к западу
уред колно цкло обрни!

На исти начин сред тијеснога
ето 1 ја круга улазим, 710
и око њега писма многа
у разлицијех писмах пазим!

Трема узлим нашијем пас бесједе изрицам,
кијем давам славу и час пакљеним божицам.
Прут тресем, одкривам кобни лис, и на ове 715
начине позивам могуће духове!

Још савише вапим, гди сте,
вјечне тмуши о грађани,
ки се вљеку не лијенисте
скочит на мој глас познани? 720

Сад, сад уред сред цкла овога
укажите сву прилику
од лупежа химбенога,
ки нам ову скрије слику!

I још цкните, и јоштера
није послуха међу вами? 725
Гди је запис, гди је ли вјера
мојљем тврдијем заклетвами?

У име вас од онега
зовем, прид кијем сви предате! 730
Је да, вајмех, и од њега
данас страха не имате?

Не, ништа се још не види,
на срамоту и под силу
тријеба је ваша влас да слиди 735
сврху овему подат дилу!

Овди се распукнива цкло, и излази из купе огањ.

Мађионица прва:
Што ово вајмех би, ка ли је
моћ противна на твê ричи?
Доста, веће не држи је
ни на гори гњев потичи! 740

Мађионица друга:
Сва се тресем, одсвуд блиједом
сликом пазим страшне сјене:
тријеба је да се кôм бесједом
увриједио краљ пакљени!

Исмено:
То мê клетве не достоје: 745
ја знам, ја знам, све је ово
за смирити жеље моје
исти од пакла краљ дјелово,

ко да хоће ријет, што веће
вријеме губиш без користи: 750
једнога искат разлог неће,
свијех крстјана гријех је исти!

Тако је, тако: сви су криви,
сви противни нашој вири,
и доклигод буду живи, 755
пакљена се влас не смири!

Бољем путом неправедни
кривац није се мого одкрити!
Зла њихова сви смо жедни,
свијех жудимо поразити! 760

Краљ ће исти, кô је праведно,
поклонит се мому свјету,
и од кривина свијех уједно
учиниће пришну освету! -

А прем га ево, пун је труда, 765
пун расржбе, пун болести!
Држим да ће мâ пожуда
гњевно у срце ласно сјести!


Шена пета

* * *


Краљ с бојницим, и исти.

Аладин:
Прем како смо сви жудјели,
ево Исмена разумнога! 770
Ну ми реци, изнађе ли
тко би лупеж дјела овога?

Исмено:
Ведри краљу са свом моћи
кушах сваке ја начине
за на очито знање доћи 775
од скровите лупештине.

Изнашо сам да је тријеби
све крстјане погубити,
с вољом ако краља од неби
жудимо се угодити! 780

Они су, они, нитко ини
свуд искану слику скрили,
сами су они у кривини,
сами су они сагријешили!

Тим педепса одредјена 785
самијем њим је по разлогу,
још да је један, разлучена
зла њихова бит не могу!

Аладин:
А тко може ријет инако?
Свијех кривијех ја зазивам, 790
свијех уједно, свијех једнако
на смрт прику осуђивам!

Гњев у срцу ки је мому
неће испразан зато бити,
у поразу опћеному 795
и лупеж ће скровни умрити!

Иштом кривац да не остане
и праведни нека паду;
ну што правим, с моје стране
неправи се сви познаду! 800

Међу њима није једнога,
ки нас има за пријатеља;
сви сред срца вријеже свога
нашијех штета скровне жеље!

Сви су имену нашијем худи, 805
свием је тешка круна ова!
Ако је у овем тко прав, буди
старом гријеху плата нова!

Уред, уред, моји вјерни,
пламе и прико гвоздје узмите, 810
уред гњевни и чемерни
пожежите, посјеците!

Бојник први:
Ето први ја ћу сада
поћ бојника прикупити,
и около свега града 815
осуду ћу тву личити!

Аладин:
Пођи! Тко би вијеку реко,
да потиштен пук ће смјети
свијех обрана на далеко
на овака се дјела успети? 820

Исмено:
Смиони ако сађ се кажу
зло нам срце свуд казати,
цркву обходит, варат стражу,
и обране нам отимати,

што би било од крстјана 825
да је војска под мирима,
и да ударит оружана,
кô чекамо, на град има?

Аладин:
Знам, и зато ни на љета
ни на врсту гледат нећу, 830
све ћу поклат до дјетета,
до колијепке мач простријећу!

Исмено:
А како би смлоно дило
могло се инијем замијенити,
што ли би ино доста било 835
за гријех тешки заплатити!

Аладин:
Ну што вријеме већ губимо?
Свак са мном се сад упути,
да извршен упазимо
нашијем очим расап љути! 840


Шена шеста

* * *


Софронија сама.

Ки глас ово пун жалости
око овога лети града,
и од које немилости
лиџбу зачух ово сада,

да то силна данас рука 845
справила се мач срдити
крстјанскога крвим пука
без обзира омастити?

Која, вајмех, јес кривина,
ки ли наш гријех, краљу худи? 850
Тва је сржба без начина,
неправи су твоји суди!

Ако одлуке огњените
неће устегнут памет плаха,
дај на милос плач гани те 855
и опћенијех вихри уздаха!

Ако ли си прид тве лице
ни њих примит одлучио,
дај праведне од дјечице
укажи се на крв мио! 860

Ну што правим? Нарав худа
разлогу се не подлага,
и била би ствар од чуда,
да је прика памет блага!

Познам, познам, тужнијем нами 865
ништа ино не остаје,
нег под силнијем десницами
поднијет кô хоћ' смртне ваје!

Али ка је ово сила,
без пристанка одасвуди 870
на висока која дила
моје крепко срце буди?

Чујем гдје ми њешто прави:
Софронија, што цкниш овди?
Храбрене се мисли објави 875
и твој вјерни пук слободи! -

Бих, ну да се свијес неправа
смири, ниједан пут не оста;
један живот, једна глава
није краљевској сржби доста! - 880

Како није? Он једнога
кривца иште: ти, ти теци,
и од гријеха химбенога
себе саму криву реци! -

Не кратим се, ну не диже 885
ни то начин од пораза.
Савише је, јаох, савише
напријед прошла худа омраза!

Прошла, ер наћ се мого није
да ткогоди међу нама 890
скровна кривца оповије,
кога краљ је иско сама. -

Ако не иште друго, ево
кривца! - ја ћу она бити,
ка ћу хтијење све краљево 895
врху главе мê примити!

Ја ћу, ја ћу без припасти
и без гријеха у овој страни
под жестоцијем гвоздјем пасти,
да се вјерни пук сахрани! - 900

Не, не, млада тако лита
срам дјевички чин' да влада!
Како и досле стој скровита,
нит се плаха кажи сада! -

Како? Да то с мала узрока, 905
ки час свијетлу не отима,
свијех крстјана смрт жестока
данаска се смести има?

Не може се плахос звати,
ни дјевичики срам се губи 910
славна дјела дјеловати,
сама у кијех се крепос љуби! -

Добита сам, сад најбрже
у краљевски двор ћу отити,
и да худи гњев поврже, 915
кривца му ћу објавити!

Вјерни пуче, у толико
пусти смећу, страх остави!
Ја ћу сама све зло прико
сад на мојој поднијет глави! 920

Кор.
Од живота умрлога
у неставном плахом тијеку
није речено без разлога,
да је човјек бог човјеку.

Ну праведнијех из одлука 925
кад на криве путе зађе,
већекрати худи од вука
човјеку се човјек нађе.

Добра нарав исприд очи
ка срам и страх не помеће, 930
свака добра вазда узрочи
и злу владат дат се неће.

Али она, ка без реда
срам је и страх изгубила,
добријем мислим мјеста не да, 935
опацијех је узрок дила.

Ну гдје у свему худну каже
најхуди се кад свјет даје,
тер лисич, хини и лаже
и зла будит не пристаје. 940

Небог човјек сцијенећ вјеру
изнаћ скровне мисли објавља,
и чињења сва на мјеру
од памети туђе ставља.

Ну на пријеку памет када 945
нанесу га звијезде худе,
у ке, вајмех, не упада
штете, распе, смеће и труде?

Ето Исмено ки подати
краљу имо је добре свјете, 950
не срами се сад ни крати
дават худе, пријеке и клете!

Он је, он је сам крив да се
прав и неправ заједно осуди,
немилосне на поразе 955
чим краљеву свијес пробуди!

Не зна и веће да стотину
кривијех боље јес пустити,
нег једнога, у кривину
ки није упо, окривити! 960

Сврха другога ата.


Референце


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Вице Пуцић, умро 1666, пре 358 година.