Смрт Илије Смиљанића
Цвилио је сив соколе,
на јарболу од галије,
од галије, лоше куће.
Није соко, што се зове,
већ Влашићу Радојица, 5
куми, брати Смиљанића:
»Киме, брате, Смиљанићу,
опрости ме од галије,
од галије, лоше куће:
увик ћу те ја дворити 10
и теби ћу виран бити,
докле буде глава моја
и десница рука моја
на рамену јуначкоме!«
Кад то чује Смиљанићу, 15
он одшета генералу:
»Господине генерале,
опрости ми Радојицу
од галије, лоше куће:
увик ће ме он дворити 20
и мени ће виран бити,
докле буде глава њега
на рамену јуначкоме!«
Кад то чује генерале,
он опрости Радојицу 25
од галије, лоше куће.
Служио је Радојица,
у Илије Смиљанића,
три године билих дана.
Кад четврта настанула, 30
одбиже се Радојица
међу Турке Удбињане.
Мало ј’ тога постајало,
виче вила са Вучјака
и дозивље Смиљанића: 35
»На ноге се, Смиљанићу,
ето Турак Удбињана
и прид њима Радојица!«
Ал говори Смиљанићу:
»Не будали, била вило, 40
гди је Вучјак, гди Удбина,
гди ли Турци Удбињани,
гди Влашићу Радојица?«
Још Илија у ријечи,
ал удрише Удбињани 45
и прид њима Радојица.
Како ј’ кога коњ нанио,
онако је ударио,
Радојицу ј’ коњ нанио
на Илију Смиљанића, 50
ал Илија Смиљанићу
добре среће не бијаше.
Не хти му се коњ примити,
нит му побре свога дати.
Удари га Радојица, 55
главу му је одсикао,
тер је меће у јанкесу,
у јанкесу мед балоте.
Мало ј' тога постојало,
ал одоше Удбињани 60
ка Удбини ка бијелој,
тер стадоше прибрајати
мртве главе од јунака,
тријест глава набројише,
ал говори Радојлца: 65
» Још ј’ у мене једна глава
млад Илије Смиљанића!«
Говоре му Удијињани:
»Муч', не лудуј, Радојица,
ми видисмо Смиљанића, 70
твога Богом побратима,
гди га ј’ добар коњ однио,
кано да би била вила.«
Ал кад види Радојица,
да му Турци не вирују, 75
он се маша у јанкесу,
у јанкесу мед балоте,
тер извади мртву главу
млад Илије Смиљанића.
Сви га редом дариваше: 80
ники пушком, ники сабљом,
ники диван-кабаницом.
I царе га ј’ даровао,
главу му је одсикао,
јер погуби господара, 85
свога Богом побратима,
млад Илију Смиљанића.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
