* * *
Смрт Даничића Јуре
Бол болује Даничића Јуре,
Бол болује три године дана.
Зим’ болује у кули бијелој,
Топлих днева под ружом руменом.
Сило с’ руже опадати лишће, 5
Бесиди јој Даничића Јуре:
»Бора теби, ружице румена,
Ал ћеш цватит, ал ћеш опадати?«
Мисли Јуре нико га не чује,
Слушала га остарила мајка: 10
»Мајчин сине, Даничића Јуре,
Ал ћеш умрит, али приболити?«
»Зар ме слушаш остарила мајко?
Умрит хоћу, приболити нећу?«
»Да куд ће ти била кула твоја? 15
I у кули мајка остарила?
Да куд ће ти лијепа дивојка?
Што но си је себи загледао?«
»Кула била, лугу и пепелу,
Стара мајка, јаду и чемеру, 20
Драга моја, за другог јарана.«
То изусти, а душу испусти;
Умри Јуре, покојна му душа.
|
|
Референце
Извор
Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 55.
Варијанте
M. Павлиновић, н. дј., пј. бр. 276, МХ 28. Пјесма забиљежена 1874. у Лединцу у Херцеговини. Иначица: V. С. Караџић, н. дј., пј. бр. 32.
