Смиљење просим, цвиљење односим
* * *
Гиздава крунице, кроз те м' срце гори,
Скин' ми дил тужице, да ме тач не мори!
Ја т' приђем умиљен, просећи милости,
Да тобом удиљен будем тве свитлости.
Од тебе ухиљен дилим се сузећи, 5
Том раном уцвиљен, чемерно тужећи.
Реци ми, зач просиш од Бога весеље,
Тач покле мом носиш срдачцу дресеље?
Ере Бог небески, кога вас рај слави,
Тере краљ анђеоски овој нам свим прави:10
Тко дили милости, милос ће имати,
Тко даје жалости, жалос ће пријати.
А ја кад смиљење од тебе успросим,
У срцу цвиљење горчије односим.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
|
