Слишите, љувени, да вам се потужу
гди сила јес мени још љубав да служу.
Ја, да се могу рећ свршено у миру,
одлучих нигда већ да љубав не тиру,
зач у њој покоја увик се не пати, 5
зач љубав свакоја напокон злом плати.
Зач ово говору? нер јер сам искусил,
зач се сам у двору љувеном насузил;
јер веће у тужби нер хвали бих вазда,
одкли ме на служби љувеној Бог сазда. 10
Ма кад се слободих љувене бољезни,
весело походих јакино тко бијесни.
Затој се младости многе мном чуђаху,
тер моје радости веле знат жуђаху.
Види тој ненавис, несрјећа и љубав 15
тер мени, мњу, завис имаше, дим управ;
затој ми мало тој потрпи весел'је,
наступи живот мој на веће дресел'је.
Наступих сам на плач, наступих сам на труд,
наступих на наг мач јакино крив на суд. 20
Зач један дан гредих тер видих ону вил
за ком вас посведих, ар ме ње рани стрил.
Дану је још већа, тер не вим ка је чес,
која ли несрјећа тад са мном била јес;
ар не би задоста да ме тач израни, 25
ну велик час поста, видит се не брани.
Ово би, мњу, зарад да већма укрипи
у срце моје јад свој образ прилипи;
ста да ме још гледа одникуд скровено,
погледом од меда позире љувено. 30
У нечас, вај, поглед они би, дим управ,
у мени зач нî ред, желећи ње љубав;
ар ју сам уписал у срце са сву моћ,
тер ми је на мисал ње љепос дан и ноћ.
Ар одкли одлуку служит њој сатворих, 35
мало ја за муку љувену не згорих.
