Слиши ти ки не мож слишат ме радости

Слиши ти ки не мож слишат ме радости
Писац: Шишко Менчетић

251. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Слиши ти ки не мож слишат ме радости,
   коју ћеш радос још чут мојој младости,
тер се сад самохоћ [с] животом разлучи,
   нека те дан и ноћ завидос не мучи.
Јер твоја што завис тер језик проклети 5
   жељаше скончат свис од моје памети,
све милос од виле направи, дим управ,
   да желно не цвиле ме очи за љубав.
Слава ње и разум за правду од службе
   указа мени друм да сам њој од дружбе, 10
тер ако сто годин живе ње љепота,
   све дни ћу господин бит од ње живота.
Младос ње хоти тој да види тко нî рад,
   а да се са мном мој радује такмо сад,
и да се весели, докли му тече вик,15
   а тко ми зло жели да би злу дионик.

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.