Слиши ме рич њеку, мој друже гиздави,
ја теби да реку, тако ти љубави.
Ме срце све тужи и вене и цвили,
желећи да дружи твој образ прибили,
који је вас весел. У љубав да 'е моћ, 5
радо бих ја узел гледат га дан и ноћ.
Ма љубав без вире, мој друже гиздави,
на свиту ки тире, Бог да их остави;
ер се ће прије свит и земља скончати
нег ћу ја помислит да те ћу парјати. 10
Ма немој ти мене, мој друже, оставит,
тако ти љувене љубави направит;
нег позри срдачце ме огњем гди гори,
и тебе, суначце, кој жеља умори.
Виђ у њем злату стрил ком га си ранила, - 15
толи му даваш цвил да га си смамила.
Виђ очи гди роне сузице с уздаси,
врх огња да оне пламенке погаси,
мислећи дан управ кад га ћу счекати,
када ћу ту љубав с тобоме имати.20
