Славе ја младости инојзи јур не дам
* * *
Славе ја младости инојзи јур не дам
нер твојо' радости, за милос ку гледам;
јер вољу послужит теби, вил, а за хар,
неголи садружит од ине љувен дар;
зач ми си даница видити врх горе, 5
пламеном гди лица љувеним тва горе.
Мани си још видит серена од мора,
затој те рих слидит до мога умора.
Узрас твој гиздави тко да га не поје?
тко да га не слави све како госпоје? 10
Најлише гди све вил висином добиваш
и такођ образ бил љепотом присиваш,
да кад гре љепос тва, мни ми се, у коли,
тер ми се памет сва за радос охоли.
Он твој ход гиздави (толи је обичан) 15
тко види, свак прави: "К танцу је приличан."
Воља кад говориш, нека знаш, суначце,
све моје сатвориш у жељах срдачце;
ар има љубезан твоја рич, госпоје,
толику јер пјесан мним нитко да поје.20
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
