Сестра Татарева
Цвилила је селе Татарева,
Цвилила је те је бесидила:
„Служио је Стојановић Јанко
„У Татара, у мојега брајна,
„Брајна служи, мене младу јуби, 5
„Од тога ше чедо заметнуло,
„Мало чедо ал је мушка глава".
Али јон је нева говорила:
„Ја те молин, драга заво моја,
„Што те питан ош ми право казат? 10
„Што су твоје замућене очи,
„Кано лити у бунару вода?
„Што је твоје лице ублидило,
„Кано лити на ливади трава?"
„„Кад ме питаш, драга нево моја, 15
„„Кад ме питаш, право ћу ти казат,
„„Ал те молин, мила нево моја,
„„Да ме не би с брајном освадила:
„„Служио је Стојановић Јанко
„„У Татара, у мојега брајна, 20
„„Брајна служи, мене младу јуби,
„„Од тога се чедо заметнуло,
„„Мало чедо ал је мушка глава.""
АХ јон је нева говорила:
„Кад се надаш, драга заво моја?" 25
„„Ја се надан о Јурјеву данку.""
„Тако и ја заво, душо драга."
Мало вриме постојало бише
Кад у једну нојцу породише,
Обе младе по сина родише. 30
Пише књигу јуба Татарова:
„Мој Татаре, мили господаре,
„Војску реди, двору се потези,
„Јуба сан ти два сина родила,
„Селу ти је глава заболила, 35
„Сву је нојцу крај мене пристала."
Кад је Татар књигу разумио,
Сву је јаку војску уредао,
I билон се двору потегао.
Кад је доша у бијеле дворе, 40
Он узајде секи у коморе,
Тере јон је јунак бесидио:
„Бадуј ми се, драге селе моја,
„Јуба ми је два сина родила;
„А тебе ми глава забоиила, 45
„Сву си ноћцу крај јубе пробдила."
Малено је вриме постојало,
Није прошла ни година дана,
Силни просци на њу навалише
Питала је двајест' четри бана, 50
I сам дужде од равни Млетака;
Ал је нева не отиде дали
Већ за свога ројенога брајна.
Тад је зава неви бесидила:
„Остај збогон, драга нево моја, 55
„Ти ми гоји ту златну јабаку
„Јер ј' у мојен срцу одгојена,
„А у твоме двору усађена;
„Кад ти дојден у пооде млада
„Дај се моје најубит јабуке!" 60
Али јон је нева говорила:
„Зашто не ћу, драга заво моја!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
