* * *
Сарачева Мара
Седла коња скелеџија Иво,
ал му седла дома не бијаше,
већ му седло у сарача било,
ал сарача дома не бијаше,
већ Маруша, сестра сарачева. 5
Пак говори скелеџија Иво:
»Мореш ли ми седло додавати?«
Она шути, ништа не говори.
Ливом руком седло додавала,
а десном је лишце заклањала. 10
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 30.